Priče i legende o kafi

Većina nas ne može da zamisli svoj dan bez kafe, ali nije oduvek bilo tako- čovečanstvo u blagodetima kafe uživa tek nešto više od 700 godina. Prvi pisani podaci o kafi pojavili su se sredinom 15. veka u Sufijskim manastirima u Jemenu, na jugu arabijskog poluostrva. Odatle je kafa osvojila ceo islamski svet, a zatim se proširila Evropom, ali ostaje nepoznato ko je i kada napravio prvu šolju popularnog napitka.

Teško je odrediti tačno vreme otkrića ove izuzetne biljke za koju sa sigurnošću možemo da kažemo da je univerzalni napitak i najpopularniji stimulans na svetu koji možete naći na bilo kojoj tački Zemljine kugle. Kafa je posle vode drugi najpopularniji napitak na svetu, a ime je dobila po oblasti u kojoj je pronađena – Kafa u Etiopiji.

Jedna od prvih legendi o kafi potiče od Homera, tačnije iz „Odiseje”. Kako bi utešila Telemaha, lepa Jelena poslužila je Odisejevog sina vinom i izvesnom tamnom tečnošću koju Homer naziva „nepenthes”. Taj čudesni crni topli napitak ublažavao je bol i uspevao da otera svaku tužnu misao… Da to možda nije bila kafa?

Pre mnogo, mnogo vekova – kako glasi još jedna priča o kafi – Indijac po imenu Baba Budan, poslom je došao na tlo današnje Saudijske Arabije. U blizini Crvenog mora prvi put je spazio biljku od čijih se plodova mogao napraviti neobičan napitak. Ljudi su ga u tom delu sveta pili još od 7. veka… Međutim, kad je zatražio da kupi biljku, domaćini su ga ljutito odbili! Kad nećete milom, onda ćete silom! Baba Budan ukrao je sedam zrna kafe i krišom ih stavio u svoj pojas. Čim je stigao kući, posadio je seme. Biljku koja je nikla niko pre toga nije video u Indiji.

Postoji nekoliko legendi o otkriću kafe, a jedna od najpopularnijih govori o pastiru Kaldiju iz Etiopije koji je živeo u 9. veku. Jednog dana Kaldi je primetio da se njegove koze ponašaju čudno- nakon što bi pojele nekoliko bobica sa neobičnog žbuna, počele bi da skaču i igraju po polju. Kaldi je i sam probao bobice i bio oduševljen energijom koju je od njih dobio. Odneo ih je u obližnji manastir, ali monasi su bili nepoverljivi i bacili su bobice u vatru. Dok su gorele, opojni miris koji su proizvodile zainteresovao je monahe koji su izvadili ispržena zrna iz vatre. Samleli su ih i pomešali sa vrućom vodom, i tako je nastala prva šolja najpopularnijeg napitka na svetu. Mnoge verzije ove priče zapisane su u „Hiljadu i jednoj noći”.

​Druga verzija o Kaldiju kaže da je Kaldijevo stado koza koje je paslo visoko u planinama bilo je neumorno i izgledalo je da se nikada ne odmara, zbog čega je siroti dečak morao da bude stalno budan. Iz tog razloga požalio se nekom kaluđeru iz obližnjeg manastira. Ovaj je prateći stado utvrdio da se koze hrane nekim crvenim bobicama sa grma kojih je bilo dosta u tom kraju. Probao je par zrna i istog trenutka je osetio ogromnu energiju. Nabrao je zrna i odneo u manastir. Starešina manastira je, shvatajući moć ove crvene bobice, naredio monasima da žvaću bobice tokom dugih noćnih molitvi kako bi ostali budni.

Kaldi sa svojim stadom

Korisne efekte kafe je spoznao već u 10. veku doktor Al Razi. Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Arapi su čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i počeli da je gaje u Indiji. Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Tu je otvorena i prva Kafana koja je služila kao uslužni objekat u kome se pripremala i služila kafa, a vremenom je postala osobitost socijalne kulture. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se proširila Evropom. Godine 1645. je otvorena prva kafana u Italiji.

U engleskoj je prava kafana otvorena 1650 u Oksfordu. Do 1675. otvoreno je više od 3000 kafana u Engleskoj. U Parizu je prvu kafanu otvorio Jermenin Paskal. Kafa je ubrzo postala popularnija od vina u Francuskoj i čaja u Engleskoj. U Beču, prva prodavnica koja je prodavala kafu je otvorena 1683. godine, kada je Srbin Franjo Đura Kolčić, posle propasti turske vojske u Veličkom bečkom ratu jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje je zaostalo u zaplenjenoj turskoj komori. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka, pa je po ugledu na građane najmoćnije države tadašnjeg sveta, sva srednja Evropa počela da pije kafu.

U više od 45 zemalja širom sveta kafa se komercijalno uzgaja. Danas, sedam lationoameričkih država daje oko 85 svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trećinu svetske kafe. Industrija kafe u Brazilu zapošljava više od 5 miliona ljudi te zemlje. Većina njih zaposlena je na poslovima kultivisanja i branja više od 3 milijarde zasada biljaka kafe. U ogromnoj svetskoj industriji koja se bavi proizvodnjom kafe zaposleno je oko 20 miliona ljudi, a kafa je postala drugi najvažniji artikal u svetskoj trgovini – posle nafte.

Poreklo kafe je vezano i za Etiopiju i narod Oromo koji je nastanjivao te krajeve. Biljka kafe je sastavni deo njihovih religijskih verovanja po kojima je prva biljka nastala od suza bogova i ima magično dejstvo. Zbog toga se na grobove preminulih čarobnjaka uvek sadio žbun kafe. Legenda govori o Omaru, svešteniku koji je imao sposobnost da molitvom leči ljude. On je jednom prilikom bio prognan u pustinju, gde je živeo u pećini i bio na ivici gladi, sve dok nije probao da jede bobice žbunja koje je raslo oko pećine. Pošto su bile gorke, probao je da ih ispeče, ali su pocrnele i stvrdnule se. Nakon toga ih je skuvao u vrućoj vodi i dobio crni napitak koji mu je povratio energiju i omogućio mu da preživi danima bez ičega sem kafe koju je upravo otkrio. Zahvaljujući otkriću čudesnog, lekovitog napitka koji vraća snagu, Omar je pozvan da se vrati kući i proglašen za sveca.

​Muslimani imaju sopstvenu verziju o poreklu kafe, ništa manje živopisnu. Ona nas vraća na kraj VI ili na početak VII veka kada Alah posredstvom svog Arhanđela Gavrila pokloni Muhamedu, s ciljem da ga izleči i da mu podari snagu da stvori Islam, jednu biljku iz svog nebeskog voćnjaka. Muhamed od nje stvori napitak, crn kao kamen Kaba u Meki i nazva ga gohwati što znači „eliksir”. I to kakav eliksir! Njime se Muhamed hvalio da može da zadovolji 40 žena iz svog harema i da može da izbaci iz sedla isto toliko konjanika. Na povratku, Arhanđel Gavrilo baci iznad jedne usamljene doline jedno zrno kafe koje je zaboravio u svom džepu. Zrno je raslo, pustilo koren i tako nastade stablo kafovca.
Turci su neosporno učinili mnogo na uvođenju kafe kao napitka. Zbog zabrane uživanja u alkoholu oni proglašavaju kafu za „vino Islama”. Tako se verovalo da pijenje ovog napitka obezbeđuje muslimanu ushićenje pre nego što uđe u raj (onaj ko umre s kafom u želucu ne izlaže se opasnosti ognjenog pakla, jer kafa pobuđuje dobrotu i podstiče uspeh pobožnih).

Kafa u Evropi
Veruje se da je prvi evropski kafedžija bio Georg Kolčicki (1640–1694), Ukrajinac poljskog porekla i pravoslavne vere. Njegov život liči na pustolovni roman. Rođen je u ukrajinskom gradu Samboru, bio je trgovac, špijun, diplomata i vojnik. U mladosti je naučio turski, pa se obreo u Beogradu kao prevodilac u srpskom ogranku Austrijske orijentalne kompanije. I sam kafopija, u Beču je krajem 1683. godine, nedaleko od Katedrale svetog Stefana, otvorio prvu kafanu, tačnije – kafe, mesto gde se mogla piti prava turska kafa.

​Turci su stigli do kapija Beča, a turska kafa je osvojila Beč. Istini za volju, da bi udovoljio ukusu Bečlija, Kolčicki je u tursku kafu dodavao med i mleko. Njegova čuvena kafana nosila je naziv „Hof zur Blauen Flasche” („Kuća ispod plave boce”). Lukavi Kolčicki je, inače, za vreme turske opsade Beča uspeo da se kao špijun izvuče i prođe tursku stražu. Bio je obučen u tursku odeću i sa svojim vernim slugom, izvesnim Mihajlovićem (!), pevao stare turske pesme! Svakog oktobra u glavnom gradu Austrije, u znak sećanja na prvog kafedžiju, vlasnici bečkih kafea u izloge svojih restorana stavljaju portrete Kolčickog.

Prvi evropski kafedžija – Georg Kolčicki

Iako se, dakle, ne zna gde je tačno nikao prvi žbun kafe, da li u blizini Crvenog mora ili možda u postojbini kraljice od Sabe, kafu su u 16. veku, najpre stidljivo, a zatim sve više i više, počeli da piju i Evropljani. Beograd je nesumnjivo prvi evropski grad na „putu kafe” kroz naš kontinent, smatra Radmilo Mulić, pored Radeta Markovića, jedan od autora izložbe „Evropski put kafe” nedavno priređene u Etnografskom muzeju. Prema njegovom uverenju, prva kafana nije otvorena u Beču, već u našoj prestonici.

Inače strasni poklonik kafe, Radmilo Mulić pošao je od podatka koji mu se činio jednostavnim i kristalno jasnim. Od činjenice da su 1521. godine Turci, tada već iskusne kafopije, osvojili Beograd. Odatle možda i podatak iz „Enciklopedije” Leksikografskog zavoda iz Zagreba (1967) u kom se kaže da je „uživanje u kafi preneseno sa Istoka na Zapad i već 1522. godine zabeležena je prva kafana u Beogradu… 1592. godine u Sarajevu, 1640. u Veneciji, 1652. godine u Londonu…” Radmilo Mulić tvrdi da se prva beogradska kafana, javno mesto gde se mogla piti kafa, nalazila na Dorćolu. Ne zna se, doduše, tačno mesto gde se ta kafana nalazila, niti ime vlasnika, ali je sva prilika da su se puni ibrici pušili s dorćolske strane beogradske varoši.

Stari mlinovi, avani, šolje i fildžani, takozvane kuvarice (vezene kuhinjske slike), pa sve do najmodernijih šoljica i najnovijih uređaja za kafu, činili su postavku izložbe u Etnografskom muzeju kojom se Beograd proglašava prvom evropskom prestonicom kafe. „Kafom i čibukom, u boljim srpskim kućama, započinjao je dan i završavao se svaki obrok”, napisao je istoričar prof. dr Aleksandar Fotić u knjizi „U Osmanskom carstvu (15–18. vek)” iz biblioteke „Kako se živelo”. On navodi da su Osmanlije u Srbiju iz Anadolije donele mnoge vrste voća, posebno kajsije, breskve i kruške.

Šta o drevnom putu kafe kroz Beograd misli dr Slobodan Tojagić, dugogodišnji profesor Tehnološkog fakulteta i jedan od najstručnijih ocenjivača kvaliteta kafe u našoj zemlji? Ukratko, on smatra da su na izvestan način sve legende o tome kako je kafa došla do naših krajeva moguće. I dodaje još jednu:

„Teško je sa sigurnošću tvrditi koje je godine i tačno kojim putem kafa stigla do nas. Postoji najviše razloga da verujemo da se to zbilo s turskim osvajanjima. ’Kafenisanje’ vezujemo za običaje koje su kod nas doneli Turci. Izvesno vreme vladalo je mišljenje da su prve kafane na ovim prostorima bile negde u okolini Mostara ili Sarajeva… Međutim, postoji pretpostavka da je kafa s Bliskog istoka krenula prema Zapadu s krstašima. Dakle, pre nego što su Turci osvojili Srbiju. Naposletku su se konfesije gotovo posvađale oko toga čija je kafa i ko je prvi doneo, a sve iz jednog razloga – da se proda raji! Jer, na kafi se izvanredno zarađuje.”

Profesor Tojagić veruje da način ispijanja kafe ima veze sa svakodnevnim navikama, načinom ponašanja, kao i radnim navikama. Sedenje uz kafu koja se ispija polako osvojilo je našu sredinu. Dok ljudi piju, ruke su im „zauzete” šoljicama. Drugim rečima, kad pijemo kafu, ne bavimo se nikakvim poslom! To je, veruje profesor Tojagić, bila tajna velike potrošnje kafe u našoj sredini. Razlog što je italijanski „espreso” preuzeo naklonost poklonika kafe možda leži u činjenici da u njemu ima manje kofeina i da se, shodno tome, lakše podnosi. A ispije se za nekoliko sekundi. Nažalost, nema ni dolivanja.

Ljudi mogu da izaberu način pripremanja kafe koji im se sviđa, ali važno je da bude dobrog kvaliteta, ističe profesor Tojagić. A njen kvalitet u izvesnoj meri zavisi i od državne politike. Jer, na skuplju uvoznu robu (kafu) porez je veći, zato često kupujemo onu jeftiniju. Zatim je ponovo pržimo kako bismo sakrili njen loš ukus. Naposletku, potrošaču nije jasno koja je kafa dobra a koja nije. Nikad ne pijemo samo jednu vrstu kafe, objasnio je za čitaoce „Zabavnika” profesor Tojagić. Reč je o mešavinama čiji ukus dobrim delom zavisi od klimatskih uslova.

​Šta bi rekle stare kafedžije i kafopije kad bi danas videle razne vrste kafa koje mogu da se naruče u brojnim kafeima upravo na Dorćolu? Da li bi im se dopalo tih nekoliko kapi proceđenog espresa? Ili bi ih iznenadila bela moka sa šlagom? Hladni nes-kafe? Mokačino? Kafa nije jedino što bi ih u današnjem svetu iznenadilo. Uostalom, iznenađujemo se i sami, svakodnevno.
„Mani se šale, čoveče, pićemo kafu doveče”.

Zanimljivosti o kafi

* Kafa raste u obliku bobica na grmu – što znači da je kafa zapravo voće.
* U drevnoj arapskoj kulturi postojao je samo jedan način da se žena legalno može razvesti: Ako njezin suprug ne pruža dovoljno kafe.
* 1674.godine, u “Peticiji žena protiv kafe” žene u Velikoj Britaniji su pokušale uvesti zabranu kafe svim muškarcima mlađim od 60 godina, tvrdeći da ih kafa pretvara u ‘beskorisne leševe’ i da su počeli ‘tračati više od žena’.
* Guverner holandske Indonezije van Horn doneo je kafu (1706.) u Amsterdam, gde je uzgajana u stakleniku, u veštačkim uslovima.
* Jedan grm kafe stigao je i u Pariz – na poklon francuskom kralju Louisu XIV. Smatrajući tu biljku dragocenim raritetom, Louis XIV dao je da se napravi posebna kućca – staklenik u Jardin des plantes.
* Iz jedne jedine stabljike kafe – donesene iz Pariza na Martinique (1723. godine) – za nešto više od pola veka razmnožilo se čak osamnaest miliona stabala kafe!
* Prva pržionica kafe na Balkanu proradila je u Hrvatskoj – u Zagrebu (Franck) – 1892. godine.
* Kafa “luvak” potiče iz izmeta cibetke, malog sisara sličnog kuni, koji se hrani samo plodom kafe. Životinje ne vare zrno koje iz digestivnog trakta izbacuju prirodnim putem. Nakon sušenja i prženja zrna kafe koriste se za pravljenje napitka koji nije toliko gorak kao tradicionalna kafa i koji ima karamelizovani ili čokoladni ukus.Zbog specifičnog zanatskog načina proizvodnje, kafa “luvak” je veoma retka sa proizvodnjom koja se procenjuje na svega 450 kilograma godišnje u svetu. Na tržištu njena cena može dostići i 500 dolara po kilogramu,  to je čini najskupljom na svetu.
* Glavni sastojak kafe – kofein pronašao je nemački hemičar Runge kojem je Johann Wolfgang Goethe darovao nekoliko zrna kafe. U svojoj laboratoriji Runge je u kafi pronašao bezbojne kristale kofeina. Svako zrno kafe sadrži kofein, hlorogenske kiseline, glikozide, polisaharide, lipide, trigonelin, aminokiseline, proteine i minerale (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor).
* Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi
* Onore de Balzak je popio 50,000 šoljica dok je pisao “Ljudsku komediju”
* Pol Erdeš, mađarski matematičar je govorio da je matematičar mašina za pretvaranje kafe u teoreme
* 1675. godine, engleski kralj je naredio zatvaranje svih kafana, zbog sumnje, da se u kafanama vode teorije zavere protiv njega
* Na planeti Zemlji popije se više od 400 milijardi kafa godišnje

Svako ima svoju verziju priče o poreklu kafe, ali jedna stvar je sigurna, ko god da je otkrio njeno dejstvo, milijarde ljudi širom sveta mu duguju svoju zahvalnost.
 
, ,

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *