POSETA I BLAGOSLOV SVETOGORSKOG OCA SIMEONA KARULJSKOG

Neobična poseta svetogorskog starca, velikoshimnika oca Simeona Karuljskog na Preobraženje 2014.

Otac Simeon Karuljski

 

Dok sam obavljao službu dežurstva, sedeo sam na stolici i  razmišljajo  o nekim nebitnim stvarima. U jednom momentu osetio sam da me neko posmatra i ugledao sam monaha ispred kapije.  Bio je to mršav starac, duge kose i brade, koji mi se obratio rečima:

–  „Pomaže Bog dete, ja moram sa tobom da se upoznam“.

Odgovorio sam mu: „Bog pomogao Oče, što da ne“ i otišao sam ispred kapije. Rukovali smo se i on mi se prestavio kao monah Simeon  karuljski. Prilikom našeg rukovanja zapazio sam nešto što me je šokiralo – bio je bosonog. Odgovorih mu da se zovem Nikola, a on reče: „Da, ti si Nikola po Nikoli Mirlikijskom, a ja Simeon po Simeonu MIrotočivom“.

U sebi pomislih da je on možda neki zilotski fanatik, čim hoda bos po ulici, a on preseče moju misao i reče: „Znam, sad si pomislio da sam zilot. E pa nisam dete, ja sam samo običan sluga Gospodov, koji se podvizava na Karulji, sabrat manastira Hilandara – Velike Carske lavre“ i uradio je nešto što me potpuno šokiralo – poljubio mi je ruku.

U šoku, upitao sam ga: „Oče, šta to radite?“ a on mi smireno reče: „Celivam ruku tvoju, po promisli Božijoj“.

Bilo mi je neprijatno zbog te moje pomisli o njemu da je možda zilot, a još više mi je bilo neprijatno što mi ljubi ruku na ulici ispred kapije pa uzeh njegovu ruku i poljubih je sa rečima: „Oče, ja treba Vama da ljubim ruku“ a on me pogleda u oči i reče: „U tvojim očima se vidi dobrota i ogromna energija dobra“ i opet mi poljubi ruku.

​Pozvah ga da popijemo kafu, koju sam skuvao pre nego što se on pojavio. Bila je tu moja kafa koju sam počeo da pijem i jedna netaknuta, koja je bila namenjena za mog imenjaka Nikolu koji je bio tu sa mnom ali je privremeno bio odsutan. Ponudih mu kafu i on je prihvati. Upitah ga da li mu treba šećer i reče da mu stavim dve kašičice. Upitao me da li imam mobilni telefon, našta mu potvrdno odgovorih, pa mi reče: „Dete, slikaj nas zajedno pa stavi slike na internet“.

Iako ne volim da se slikavam u “selfi fazonu”, ipak sam mu ispunio želju

I ja uradih onako kako mi je „zapovedio“, prvo ga slikah samog pa onda čučnu pored njega da se uslikamo u selfi fazonu a on me iznenadi kad reče: „Ajd’ škljocni taj selfi pa stavi na internet“ – i ja ga brzopleto upitah „Oče otkud Vi znate za termin selfi?„a on odgovori: „Ovaj dekica štošta zna“ i nasmeja se. Ponudih mu sok, imao sam coca-colu i sprite a on reče: „Imaš li narandžu, borovnicu ili nešto negazirano?“ i onda se setih da imam mali tetrapak od jabuke i on reče da može jabuka.

Dadoh mu sokić pa sedoh pored njega da popijemo kafu i sok. On me blagoslovi, pa poče svoju priču:

„Ja sam se u mladosti zvao Milan Krajinović iz Pričevića kod Valjeva, pa monah Simon po Svetom kralju Prvovenčanom, pa se sada zovem Simeon po Svetom Simeonu MIrotočivom Čudotvorcu. Bio sam u Parizu, bio sam švaler koji je jurio cice i onda sam iz Pariza odlučio da odem na Svetu Goru, prvo u Hilandaru pa onda na Karulji, svetogorskoj pustinji. Bio sam tamo sa Svetim Nikodimom. On mi je bio duhovni Učitelj. Doneću ti slike da vidiš kad sam bio mlađi i pre monaštva i kao mladi monah.“ – smireno priča starac.

– „Doneću ti i banana, gožđa, i čokolada da ručaš“ – odgovorih mu da nema potrebe i da je kao da mi je već dao (a i nije mi se ni jelo ništa od toga da budem iskren). „Danas sam pekao ribu sa belim vinom na roštilju, hoćeš da ti donesem?“

Odgovorih mu da nema potrebe jer sam već ručao i nastavismo razgovor: „Ja sam služio vojsku u 1960-im godinama u Splitu kao vozač generala. Jednom sam se napio od rakije pa sam bio kažnjen pritvorom“ – setno priča Otac.

– „Nalepše tokom vojnog roka mi je bilo kad su nas pustili na dva sata iz kasanre jer je dolazila Indijska princeza Gandi, dočekivali smo je sa zastavicama u rukama i to je bio događaj godine“.

Upitah ga kako mu ne smeta da ide bos i da li mu se nekada desila neka povreda na stopalima, jer sam primetio da su mu zglobovi na nogama skroz otečeni. Odgovorio mi je da on najviše voli da ide bos i da se ponekada obuva, a zbog otečenih nogu je došao na VMA na pregled.

„Moja kelija je izgorela kad je bio požar na Svetoj Gori, ali sada mi je moj Aleksej napravio novi balkon 8×1,4 i moraš doći kod mene na Karulju da to vidiš kako je lepo. Roštiljaćemo, peći ću ti ribu na roštilju“ – veselo priča starac i opet ponavlja: „Moraš doći, roštiljaćemo i daću ti da probaš najbolje belo vino koje imam“.  Rekao sam mu, „U redu Oče, ako ikada dođem na Svetu Goru obećavam da ću svratiti kod Vas“.

– „Moraš me zvati i na svadbu kad se budeš ženio, biću dobar gost i doći ću samo da vas blagoslovim. Moraš me zvati, kontaktiraj moju sestru koja živi preko puta ove tvoje kapije i ona će ti reći kako da dođeš do mene. To mi je sestra od strica, ali kao da mi je rođena.“ Odgovorih mu da ću ga zvati kad bude svadba. Kada sam ga upitao šta vidi i zna, da mi kaže, tiho je odgovorio: „Sve će se kasti u svoje vreme“  i blagoslovi me opet.

Onda me je upitao do kada dežuram, da bi uveče mogao da svratii da mi donese neke darove i opet mu ponovih da nema potrebe da mi donosi nikakve darove već da je dovoljno njegovo prisustvo i da je čak meni krivo što nemam njega ničim da darivam. Onda mu rekoh da nisam sam i da je tu još jedan Nikola koji je moj imenjak i prezimenjak i da smo zajedno na dužnosti, a da on trenutno nije tu. Reče mi da ga pozovem da dođe da ga vidi, i dok smo čekali da Nikola stigne upitag ga: „Oče da li Vam je to na grudima shima“, a on odgovori: „Jeste, to je Velika Shima, Anđelski čin i obraz“ i ja mu poljubih to platno koje je ujedno njegov podsetnik na zavete.

U međuvremenu stiže i Nikola, otac se rukova sa njim i reče: „ I ti si dobar kao ovaj Nikola što stoji pored tebe“. Obraćajući se meni reče: „Ispričaj mu moju istoriju, da se ja ne ponavljam“ i onda Nikoli ukratko rekoh o Očevoj istoriji. Onda Otac reče: „ E sad ajde da se čuknemo sa kafom, da se slikamo pa da vas opet blagoslovim“. Reče Nikoli da prvo slika mene i njega, pa onda da ja slikam njih dvojicu. I uradismo kako „zapovedi“.

Onda kaže da opet nazdravimo uz pozdrav:“ Hristos se preobrazi! Vaistinu se preobrazi!

– „Blagosiljam vas obojicu Nikola i obojica me morate na vaše svadbe zvati, da vam blagoslovim venčanje“ i obećasmo mu da će tako i biti. Obojica morate doći kod mene na Karulju, da zajedno roštiljamo, da vam pečem ribu na roštilju. Ja kad bacim sa stene mrvice mnoge se ribe skupe da se nahrane. Lepota, divnu prirodu i tvar Gospod stvori“. Onda otac ustade, poljubi mi ruku i ja njemu pa reče: „Na današnji dan, praznik Preobraženja Gospodnjeg, blagosiljam vas!“

Onda priđe da blagoslovi drugog Nikolu i poljubi i njemu ruku. Nikola ostade u čudu, pa ga Otac opomenu: „Sad i ti treba da celivaš moju ruku“ i Nikola ga posluša. Deco, ja ću sad da idem ali hoću da se slikam još jednom sa tobom – obrati se meni.  Zagrlih ga preko ramena i Nikola nas uslika.
Pričao nam je kako jednom tri godine nije izlazio iz kelije, i da je jutros išao namolitvu u manastir Slanci i u poseti grobu kod njegovog duhovnog brata Stefana Karuljskog koji je tamo sahranjen. Potom poče da plače pomenuvši svoju majku Zlatu i ubrzo prestade sa plačom govoreći:

​„Slobodno me dajte na internet, imate moj blagoslov. Ja sada idem, al’ da vas blagoslovim još jednom: „Budite blagosloveni deco moja. Hristos među nas!“ – odgovorismo mu: „Jeste i biće“.
„Dajte mi neki žurnal, a i napišite imena vaših najmilijih da se pomolim za njih“. Nikola mu odgovori da imamo samo neke stare novine od pre dva dana i dade mu ih. Napravismo spisak i predadosmo mu ga. „Uskoro ću ići u Ostrog kod mog Svetog Vasilija da mi izleči natečene noge“ – reče Otac pokazujući nam natečene zglobove. „Al’ pre Ostgoga moram na VMA, a dok ne odem na VMA otići ću u moje rodno Valjevo“.

​– Ne zaboravite da me pozovete kada se budete venčavali, a u međuvremenu da dođete na Svetu Goru da vas ugostim. Evo, čuje se gavran, to mi je znak da krenem. Ostajte mi dobro deco moja“ i ode otac u kuću svoje sestre koja je preko puta naše kapije. Kasnije se iz te kuće čulo svetogorsko pojanje i molitva Očeva.

Darovi Oca Simeona Karuljskog

Kada je pao mrak, Otac je došao govoreći: „Nikola, Nikole, nosim vam darove da imate uspomenu od mene“. Rekoh mu da nije trebao da nam donosi darove, već da je trebalo mi njega da darivam onečim i da nas je sramota što nemamo sa čim. U međuvremenu dođe i njegov zet pa se upoznasmo i sa njim.

„Da se pozdravim sa vama, idem večeras u rodno Valjevo. Obavezno da dođete na Atos da vam pečem ribu na roštilju i da pijete belo vino, a kada se budete ženili da me pozovete na venčanje“ – ponovio je Otac. Rekosmo mu da će biti kao što želi.

Rukovasmo se, razmenismo poljupce u ruku i onda samo sa mnom razmeni tkz. celiv mira i opet nam ponovi da dođemo kod njega i da ga na svadbu pozovemo. I ode mašući nam, a mi ostadosmo pod jakim utiskom jer nam je veliki svetogorski duhovnik, velikoshimnik i živi Svetitelj, ukazao čast i počastvovao nas svojim prisustvom, blagoslovima i mudrošću.

Gavran koji je graknuo tog dana sutradan je pronađen mrtav ležeći na leđima. Inače, Karulja na kojoj živi Otac Simeon je simbol svetogorske pustinje. To je stenovit i strm obronak gde na litici, kao ptičja gnezda vise pustinjačke isposnice. Iz nekih od njih i danas se mogu videti košare koje su preko čekrka (karulja – čekrk) i kanapa spuštene do mora. U njima se nalaze monaške rukotvorine za putnike prolazećih brodića koji zauzvrat u košaru stavljaju nešto od hrane ili novac.

Otac Simeon je svojim prisustvom preneo delić svetogorskog ambijenta na nas i na Dedinje. Posebno nas je zadivila radost koju otac Simeon širi oko sebe pevajući i plačući u isto vreme. Otac Simeon već preko 40 godina živi i podvizava se na stenama Karuljskim prinoseći Gospodu molitve za srpski rod i za ceo svet. Prilikom njegove posete nama osećala se velika energija, radost i monaška jednostavnost koja krasi svetogorske monahe i dugo ćemo pamtiti njegovu posetu, kao i njega.

Nikola R.
,

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *