Pas kroz istoriju: Čovekov najbolji prijatelj

Naizmenično eksploatisan i poštovan od svojih gospodara. Druželjubivi grabljivac, koji zavisan od vođe živi u čoporu, dozvolio je da bude pripitomljen, o čemu svedoče pseći skeleti u blizini ljudskih ostataka otkrivenih po praistorijskim nalazištima u Rusiji.


Pas je najstariji sisar mesožder pripitomljen od strane čoveka, zajednička istorija traje više od 10.000 godina. Protekle su hiljade vekova pre nego što je dovršen porces pripitomljavanja vuka i pre nego što je čovek, koji je napustio nomadski način života, stekao lakonogog pratioca u lovu, izuzetnog njuha i sluha.
Njegovo poreklo, još uvek kontraverzno, nije sprečilo Cannis familiaris da se izmeni u više stotina rasa i da danas ima raznoliku sudbinu, zahvaljujući svojim mnogobrojnim sposobnostima, obdaren sposobnošću prilagođavanja koja se retko sreće, poletni trkač i plivač, budni čuvar, instiktivni zaštitnik, druželjubivi igrač koji žudi za nagradom, odan svome gospodaru, on obavlja različite poslove prilagođene današnjem načinu života.

Naizmenično eksploatisan i poštovan od svojih gospodara. Druželjubivi grabljivac, koji zavisan od vođe živi u čoporu, dozvolio je da bude pripitomljen, o čemu svedoče pseći skeleti u blizini ljudskih ostataka otkrivenih po praistorijskim nalazištima u Rusiji (Asantova gora, 10.000 do 12.000 godina pre n.e.).

Posle praistorijskog perioda, oko III milenijuma, pas je u starom Egiptu bio predmet pravog kulta, a njegov ubica podlegao je smrtnoj kazni. Anubis, božanstvo sa glavom psa ili šakala, služi kao vodič u zagrobni život. Hrtovi, baseti i ogromni psi prate faraone, imaju pravo na sahranu, a nalazimo ih i mumificirane, u sarkofazima.

U grčkoj mitologiii, pas Kerber čuva podzemni svet, Homer u Odiseji priča kako verni Argos umire od emocija, imajući tek toliko snage da prepozna svoga gospodara Odiseja po njegovom povratku kući.
Pas, ipak, ne izaziva jednodušne reakcije u Grčkoj. Hipokrit izražava strah od ove životinje, prenosioca besnila, a „cinicima” (od grčkog kinos, pas) se nazivaju filozofi iz III veka pre n.e, koji, kao Diogen, odbacuju konvencije.

Antički Rim ima svoje svete pse, čuvare Vulkanove pećine. Pas se takođe dresira za čuvanje straže, za druženje ili za borbu, igra ulogu djubretara u gradovima i čuva kuće, na mozaicima rimskih kuća može se pročitati: cave canem („pazi se psa”).

Kada kreće u osvajanje Galije, 56. godine pre n.e, Julije Cezar vodi psa, neprijatelja lavova i bikova po rimskim arenama, čija će se loza razgranati po čitavoj Evropi. Galski psi su lovci, kao i keltski, koji su jednako dresirani i za borbu. Malo voljeni od hrišćanske civilizaciie, psi su takođe smatrani nečistim od muslimana, za koje je njihovo ime najgora uvreda.

Kao okoreli lovci, francuski srednjovekovni gospodari već stavljaju svoje pseće kompanjone pod zakonsku zaštitu. Psi pomažu u verskim službama, sve do razmeštanja po crkvenim predvorjima.
Ardenski monasi iz andenske opatije, koja će kasnije postati opatija Sent Iber, u IX veku stvaraju prvu rasu, selekcijom velikih cmih i belih lovačkih pasa, pretke sadašnjih pasa svetog Hubera.

Oko 1650, monasi sirotišta Gran-Sen-Bernar u AIpima odgajaju jednu drugu rasu, najpre čuvar, a kasnije dresiran da okreće ražanj u kuhinjama, bernardinac, koji je kasnije postao spasilački pas, nije nikada podbacio.

Englezi, zaljubljenici u kinologiju, ili nauku o psima, organizuju prvu izložbu pasa u Londonu, 1859. U Francuskoj je 1884. osnovano Centralno društvo za poboljšanje rasa pasa (S.C.C.).

Nekoliko godina ranije, tokom opsade Pariza, 1871, psi su izgladnelim Parižanima morali da posluže kao hrana. Rat od 1914. nalazi ih pod barjacima gde, srećom, ne upoznaju tužnu sudbinu svoje braće iz Rusije, koji su dresirani da, nabijeni eksplozivom, potraže svoju dnevni obrok pod neprijateljskim kolima.

Posle Velikog rata, psi za lov i pratnju stiču izvesan značaj i takođe postaju, kako likovi iz romana, tako i heroji crtanih filmova i protagonisti reklama (Milu, Tintinov pas, ili Snupi su dobri primeri za to).
Goniči, čuvari, spasioci, i dan danas, kao i kroz istoriju verno prate svoje gospodare.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *