Božanstvo mačke u Egiptu

Ističu se dve božanske mačke. Jedna je Bastet, koja je prvo nosila lik lavice, potom mačke, kasnije je od mačke zadržana glava, a telo je zamenjeno ženskim. Tu istu promenu doživela je i Sakmet , samo što se kod nje radilo o lavici od početka.

​Mačka je u starom Egiptu predstavljala svetu životinju, božanstva su nosila njen lik, a njeno povređivanje ili ubijanje kažnjavalo se smrću. Mačke su predstavljale i tada i danas korisne životinje koje su ubijale raznorazne štetočine.

Ljudima su se mačke kao takve, svojim kretanjem, nagonima, higijenskim navikama, prezirnim pogledom i oholim okretanjem glave od nižih stvorenja kojima je okružena dopadale. Sa vremenom praktičnost je prerasla u ljubav, ljubav u poštovanje, a poštovanje u obožavanje ovih stvorenja.

Bastet je predstavljala majčinsku ljubav i smatrana je zaštitnicom faraona i vrhovnog boga Ra. Bila je jedno od važnijih egipatskih božanstava i u početku je vezana za Sunce, ali pod grčkim uticajem postaje boginja Meseca. Grci su je zvali Ailuros, što znači mačka, pa se zato strah od mačaka naziva ailurofobija. Zanimljivo je da  najpoznatiji ljudi koji su imali strah od ovih stvorenja bili Napoleon i Gaj Julije Cezar. Najpoznatiji od hramova posvećenih Bastet nalazi se u Bubastisu. Kad bi mačke uginule bile bi balzamovane i pretvorene u male mumije. Neke bi dobile i odgovarajuće male sarkofage.

​Sekmet je bila simbol divlje strasti i požude. Još važnije, bila je božja ratnica i boginja uništavanja. Njen se kult pojavio kasnije, ali je vrlo brzo ojačao i proširio se. Postoji verovanje da su ovu boginju povezivali sa božanstvom sunca, ali je bila i boginja rata. Sveštenici u službi Sakmet u hramovima u Leontopolisu brinuli su se za lavice. One su uvek morale da budu nahranjene, napojene i lepe i ukrašene.

Dolaskom srednjeg veka i cele priče s vešticama koja se još jače razmahala u novom veku, mačke su postale simbol crne magije i Sotone. Najgori mogući spoj je bila crna mačka s bilo kakvom nepravilnošću ili povredom, bez oka, uha, s ožiljkom, uz crvenokosu ženu. Pa je bilo dozvoljeno, čak i preporučljivo uništavanje ovih životinja, koje su nekada bile zaštićene.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *