Američka deklaracija o nezavisnosti

4. jula 1776. godine potpisana je deklaracija o nezavisnosti u kojoj se ističe “da su svi ljudi stvoreni jednaki i da je njihovo neotuđivo pravo, pravo na život, slobodu i težnja ka sreći. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju države i organizuju pravednu vlast. Ako je ta vlast štetna, oni mogu da je zamene, ukinu i ustanove novu državu”.

Dokument nazvan „Deklaracija nezavisnosti” sam po sebi deklariše da su 13 severnoameričkih kolonija „slobodne i nezavisne države i da se sve političke veze sa Velikom Britanijom prekidaju” i dalje obrazlaže razloge otcepljenja od vlasti matice. On, zapravo, predstavlja nastavak Rezolucije Ričarda Henrija Lija usvojene 2. jula na Kongresu, koja je prva proklamovala nezavisnost kolonija.


Uveličana kopija ovog dokumenta je napravljena 2. avgusta 1776. godine, potpisali su ga gotovo svi ondašnji kongresmeni i danas se čuva u Državnoj arhivi dokumenata u SAD.

Njome se ističe i „da su svi ljudi stvoreni jednaki i da je njihovo neotuđivo pravo, pravo na život, slobodu i težnja ka sreći. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju države i organizuju pravednu vlast. Ako je ta vlast štetna, oni mogu da je zamene, ukinu i ustanove novu državu”.

Datum parafiranja ove deklaracije predstavlja datum nastanka SAD, gde se i slavi kao Dan nezavisnosti.

Deklaraciju nezavisnosti SAD potpisalo je tadašnjih 13 severnoameričkih kolonija: Nju Hempšir, Masačusets, Roud Ajland, Konektikat, Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Delaver, Merilend, Virdžinija, Severna Karolina, Južna Karolina, Džordžija.


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *