Rak je ljudska tvorevina

Kancer je bolest koju je stvorio čovek, a neumerenost savremenog načina života je samo pospešuje – tvrde britanski naučnici koji su godinama proučavali ostatke mumija, fosila i klasičnu literaturu.
Sve donedavno, tumori su bili izuzetno retki. Kada su zagađenje životne sredine i loša ishrana postali dominantna, ova bolest je eksplodirala. Da bi ustanovili poreklo kancera, profesor Majkl Cimerman i njegova koleginica Rozali Dejvid sa Univerziteta u Mančesteru su analizirali moguće reference bolesti u klasičnoj literaturi i proučili eventualne tragove i znake u ogromnoj kolekciji fosilnih ostataka i mumificiranh tela.

Na hiljade uzoraka tkiva egipatskih mumija je pažljivo pripremljeno i analizirano pod mikroskopom, ali je potvrđen samo jedan jedini slučaj kancera. Pri tom treba imati u vidu da su eksperimenti dokazali da će tumori ostati bolje sačuvani u mumificiranom nego u normalnom tkivu. To znači da, ako su drevni Egipćani uopšte obolevali od raka, broj slučajeva kancera u analiziranim uzorcima bi bio daleko, daleko veći.

Cimerman i Dejvidova su u potpunosti odbacili tvrdnje nekih kolega koji smatraju da proečni Egipćani nisu dovoljno dugo živeli da bi se u njihovom telu razvili tumori, pa otuda odsustvo kancera kod mumija. Kategorički izjavivši da to nije tačno, profesor Cimerman ukazuje da su kod mumija otkrili bolesti koje se specifično vezuju za poodmaklo životno doba, na primer, stvrdnjavanje arterija i krte kosti.

“Kod mumija je očigledno potpuno odsustvo maligniteta, što ukazuje da su se u drevnim vremenima veoma retko javljali. Faktori koji izazivaju rak su tako ograničeni na društva uslovljena modernom industrijalizacijom” – kaže profesor Cimerman.

Među fosilima se izuzetno retko pojavljuje kancerogeno tkivo, a kada je reč o fosilnim ostacima životinja, u naučnoj literaturi se navodi možda desetak takvih primera, mahom osporavanih. Čak je i među nekoliko hiljada analiziranih kostiju neandertalaca pronađen samo jedan slučaj mogućeg ali nepotvrđenog kancera. Tragovi ove bolesti u literaturi su takođe retki.

​U tekstovima drevnog Egipta opisuju se neki simptomi koji pomalo liče na kancer, ali je mnogo verovatnije da su njihovi uzročnici bili lepra ili čak proširene vene. Antični Grci su prvi na svetu definisali kancer kao specifičnu bolest i razlikovali su benigne od malignih tumora. Profesori ukazuju da je potpuno nejasno da li ovaj podatak signališe realno povećanje broja obolelih, ili je reč samo o kvalitetnijem i naprednijem medicinskom znanju.

U knigama 17. veka se prvi put opisuju operacije tumora dojke i drugih vrsta raka, ali prvi opisi različitih tumora u naučnoj literaturi se javljaju tek u poslednjih 200 godina. Među njima su rak skrotuma kod dimničara iz 1775. godine i rak nosa kod uživalaca burmuta iz 1761. godine.

“U industrijalizovanim društvima, kancer je najčešći uzrok smrti odmah posle kardiovaskularnih bolesti, ali je u drevnim vremenima bio izuzetno redak. U prirodnom okruženju ne postoji bilo šta što bi moglo izazvati rak, stoga je to bolest koju je stvorio čovek, sve većim zagađivanjem sopstvenog životnog prostora i drastičnim promenama ishrane i načina života. – kaže profesorka Rozali Dejvid.

Ono što je važno u našoj studiji je istorijska perspektiva bolesti. Pretražili smo milenijume, a ne samo nekoliko stotina godina i prikupili ogromnu količinu podataka. Na kraju se sve svodi na poruku koju prošlost upućuje sadašnjosti i budućnosti ljudske vrste: kancer je ljudska tvorevina i nešto čemu se možemo i moramo posvetiti. Promena načina živorta i okruženja je od presudne važnosti.” – rekla je profesorka Dejvid.

Prema podacima Svetskog fonda za istraživanje raka svaki treći stanovnik razvijenih zemalja rizikuje da oboli od neke vrste raka. Lekari upozoravaju da su zdrava ishrana, redovne fizičke aktivnosti i održavanje normalne težine osnovna prevencija za gotovo trećinu najuobičajenijih i najčešćih vrsta kancerogenih bolesti.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *